Menstrualni grčevi (Dismenoreja)

Koji su normalni simptomi PMSa i kako ih razlikovati od ozbiljnijih zdravstvenih problema? Skoro svaka žena, bar se jednom u životu susrela sa simptomima PMSa. Ovi simptomi su veoma raznoliki, individualni i variraju kod svake osobe. Mogu se odnositi na razne fizičke, psihičke i emocionalne promene. U tom spektru promena, najčešće su promene raspoloženja, razdražljivost, tuga, bes, pad koncentracije, nesanica, grčevi i bolovi u predelu stomaka koji mogu da variraju po intenzitetu, mogu se javiti glavobolje, bolne grudi, problemi sa kožom, umor i promena u apetitu. Veoma je važno da svaka žena prati svoj organizam i svoje emotivno stanje i da prepozna kada bolovi u bilo kom delu tela postaju intenzivni i dugotrajni, kada emocionalni poremećaji traju nekoliko meseci u kontinuitetu, kada izrazito bolni grčevi postanu učestala pojava i traju i posle završetka ciklusa. Sve što je “previše,” “prejakog intenziteta” i “dugotrajno”, su signali koji vas treba uputiti lekaru za uspostavljanje pravog uzroka problema. Ukoliko na vreme ne reagujete, problemi se mogu produbiti i pogoršati već postojeća stanja kao što su migrene, astma i alergije. Kad su normalni simptomi PMSa u pitanju, postoje mnogo načina koje možete da iskoristite da pomognete sebi u ublažavanju istih. Naučno je dokazano da vitamini kao B6, D, minerali kao magnezijum, kalcijum, Omega 3, Omega 6 koji se nalaze u lisnatom povrću, u semenkama lana, u orašastim plodovima, ribi, lisnatom povrću. Biljke i biljni preparati igraju veliku ulogu u uspostavljanju balansa i tretiranju razna stanja. Biljni preparati bazirani na tradicionalnoj kineskoj medicini, napravljeni su da tretiraju uzrok i zbog toga sistemski deluju na probleme. Oni mogu biti vaš saveznik u ublažavanju predmenstrualnog simptoma, ali ne zaboravljajte da je izuzetno važno da vodite zdrav i izbalansiran život.

Hormoni su hemikalije koje proizvode žlezde u endokrinom sistemu. Oni putuju krvotokom do tkiva i organa, isporučujući poruke koje organima govore šta i kada da rade. Uticaj hormona na naše fizičko, emotivno i kognitivno stanje je veliki. Hormoni pomažu u regulisanju mnogih važnih funkcija u telu kao što su: metaboližam, raspoloženje rad srca, telesna temperature spavanje reprodukciju seksualnu funkciju rast i razvoj emocije.  Ljudsko telo proizvodi preko 50 hormona i svaki od njih reguliše određenu funkciju u organizmu.  Kod žena, estrogen i progesteron su hormoni koji u najvećoj meri upravljaju njihovim reproduktivnim zdravljem. Male ili veće promene u nivoima hormona, mogu dovesti do velike promene i stanja koja zahtevaju lečenje. Poremećaj hormonske ravnoteže kod žena nastaje kada se hormoni podignu iznad ili padnu ispod normalnih nivoa u krvotoku. Da bi smo znali da li su naši hormoni u balansu, moramo znati da li su nivoi hormona stalno menjaju iz dana u dan pa čak i iz sata u sat. Neke promene u nivoima hormona mogu biti privremene a neke dugotrjane ili hronične. Kod žena postoje jedinstveni uzroci hormonalne neravnoteže a koji su uglavnom povezani sa reproduktivnim hormonima i ti uzroci mogu da budu: menopauza - kada telo prestaje da proizvodi polne hormone, stres, trudnoća i dojenje, poremećaj u radu štitne žlezde, menstruacija i ovulacija. Neravnoteža polnih hormona kod oba pola dovode do umora, nedostatka energije, depresija, nesanica, napetost, poremećaje u metabolizmu, kod žena do neredovnih ciklusa, razvoj mioma, ciste, problem sa začećem.  Estrogen Estrogen se još naziva i ženskim polnim hormonom jer se pre svega proizvodi u jajnicima. Ovaj hormon igra veoma važnu ulogu u razvoju reproduktivnog sistema u pubertetu. Estron, estradiol i estriol su glavni tipovi estrogena i igraju važnu ulogu u regulsianju menstrualnog ciklusa I trudnuće. Estrogen takođe ima ulogu u očuvanju zdravlja srca, kože, jetre, mozga i u regulisanju metaboločkih procesa. Muško teko takođe proizvodi estrogen u malim količinama u nadbubrežnoj žlezdi. Progestreron Ovaj hormon je veoma važan kod začeća pa se još naziva i hormonom trudnoće. Proizvodi se u jajnicima a u trudnoći u placenti. Igra važnu ulogu u održavanju trudnoće. Testosteron Testrosteron se još naziva i muškim hormonom jer se u glavnom proizvodi u testisima muškaraca. Međutim testosteron se u malim količinama proizvodi i u nadbubrežnim žlezdama i jajnicima pa tako i žensko telo proizvodi ovaj hormon. Pad testosterona kod žena u postmenopauzi dovodi do smanjenja seksulanog nagona. Kortizol Kortizol ili hormon stresa igra veoma važnu ulogu u metabolizmu jer pomaže pretvaranja hrane u energijutako što stimuliše jetru da poveća šećer u krvi. Naziva se hormon stresa jer njegov nivo u krvi se poveća tokom stresnih situacija. Proizvodi se u nadbubrežnim žlezdama. Seratonin Ovaj hormon je još poznat i kao hormon sreće jer od njegovog nivoa u organizmu zavisi raspoloženje osobe. Ovaj hormon pomaže i u regulisanju apetita, varenju i zdravlje kostiju. Dopamin Ovaj hormon pomaže u kontroli i koordinaciji kretanja međutim igra važnu ulogu i u nekim drugim telesnim funkcijama.